Cerebralna paraliza: Informacija za roditelje

Cerebralna paraliza

Cerebralna paraliza (CP) je povreda mozga u ranom detinjstvu koja se javlja kod rođenja. U zavisnosti od mesta povrede, sposobnost kretanja vašeg deteta može biti smanjena. CP je najčešći uzrok poremećaja kretanja kod dece. Cerebralna paraliza uglavnom utiče na pokretljivost. Na primer, otežano hodanje može uticati na svakodnevni život cele vaše porodice. Zato je važno podržati motorički razvoj što je ranije moguće odgovarajućim pomagalima za kretanje kako bismo pronašli dobra rešenja i zajedno savladali svakodnevni život. Ovde saznajte kako cerebralna paraliza može uticati na decu i kako možete ciljano podržati kretanje vašeg deteta.

Potpora mobilnosti

Kako lečiti cerebralnu paralizu u krugu porodice

Za mnoge roditelje, dijagnoza cerebralne paralize kod deteta je u početku šok. Brige i pitanja o njihovoj budućnosti tada često dominiraju mislima: Kakve će posledice imati cerebralna paraliza na fizički i mentalni razvoj mog deteta? Šta možemo učiniti da naše dete živi aktivan i samostalan život? Kako će se zbog toga promeniti naš porodični život?

Nakon inicijalne dijagnoze, postaće jasno da postoji mnogo načina da se podrži razvoj deteta sa cerebralnom paralizom. Kako biste podržali razvoj svog deteta na najbolji mogući način, vi kao porodica obično dobijate stručnu podršku. Stručnjaci iz različitih područja rade zajedno kako bi izradili terapijski plan za lečenje postojećih i potencijalnih ograničenja kretanja. Kako bi se to postiglo, dostupne su terapije kao što su terapije kretanja ili pomagala za neuromobilnost.

Definicija

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza (CP) je takođe poznata kao infantilna cerebralna paraliza (ICP) i definisana je kao povreda mozga koja se javlja pre, tokom ili nakon rođenja do otprilike dve godine života zbog raznih uzroka. Obično je praćen nizom poremećaja kretanja i držanja, koji često ograničavaju pokretljivost. Osim ovih motoričkih disfunkcija, mogu se pojaviti i druge zdravstvene smetnje, kao što su poremećaji koji mogu uticati na vid ili sluh, komunikaciju ili ponašanje.

Cerebral palsy patient petting a horse together with his father

Rano lečenje pokretljivosti

Cerebralna paraliza ne napreduje, što znači da se povreda mozga neće pogoršati. Međutim, u isto vreme, cerebralna paraliza nije izlečiva, a telesne i psihičke posledice bolesti mogu se pogoršati ako se rano i trajno ne leči. Stoga terapija ima za cilj da promoviše postojeće sposobnosti kretanja i leči posledice bolesti. Koliko su simptomi blagi ili teški (tj. fizički ili mentalni nedostaci cerebralne paralize) zavisi od zahvaćene oblasti mozga i nivoa povrede.
Kao što je razvoj pokretljivosti različit za svako dete, tako se značajno razlikuje i kod dece sa cerebralnom paralizom. Poremećaji kretanja ili posturalni poremećaji koji se javljaju specifični su za svakog pojedinca. Fizički razvoj osobe utiče na njegovu ili njenu kognitivnu zrelost, stoga je važno ciljano lečiti poremećaje kretanja ili posturalne smetnje u ranom detinjstvu. Fizioterapija i pomagala za kretanje kao što su ortoze, invalidska kolica, pomagala za hodanje i stajanje su stoga posebno važni za najbolju moguću podršku pri kretanju.

Cerebral palsy patient playing with her physiotherapist

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza (CP) je takođe poznata kao infantilna cerebralna paraliza (ICP) i definisana je kao povreda mozga koja se javlja pre, tokom ili nakon rođenja do otprilike dve godine života zbog raznih uzroka. Obično je praćen nizom poremećaja kretanja i držanja, koji često ograničavaju pokretljivost. Osim ovih motoričkih disfunkcija, mogu se pojaviti i druge zdravstvene smetnje, kao što su poremećaji koji mogu uticati na vid ili sluh, komunikaciju ili ponašanje.

Što znači infantilna cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza može se pojaviti i kod nerođene dece i nakon rođenja zbog različitih uzroka; ova povreda mozga u ranom detinjstvu često se naziva infantilna cerebralna paraliza (ICP). Termin infantilna cerebralna paraliza sada se smatra zastarelim, jer podrazumeva da se stanje javlja u ranom djetinjstvu i da je postnatalni razvoj, odnosno da se razvija nakon rođenja. Međutim, u više od 80% slučajeva cerebralna paraliza ima temeljni prenatalni uzrok, tj. uzrok nastao pre rođenja. Cerebralna paraliza je najčešći poremećaj kretanja u detinjstvu. Kako deca sa (infantilnom) cerebralnom paralizom odrastaju, poremećaj se nastavlja u odraslom dobu.

Rano lečenje pokretljivosti

Cerebralna paraliza ne napreduje, što znači da se povreda mozga neće pogoršati. Međutim, u isto vreme, cerebralna paraliza nije izlečiva, a telesne i psihičke posledice bolesti mogu se pogoršati ako se rano i trajno ne leči. Stoga terapija ima za cilj da promoviše postojeće sposobnosti kretanja i leči posledice bolesti. Koliko su simptomi blagi ili teški (tj. fizički ili mentalni nedostaci cerebralne paralize) zavisi od zahvaćene oblasti mozga i nivoa povrede.
Kao što je razvoj pokretljivosti različit za svako dete, tako se značajno razlikuje i kod dece sa cerebralnom paralizom. Poremećaji kretanja ili posturalni poremećaji koji se javljaju specifični su za svakog pojedinca. Fizički razvoj osobe utiče na njegovu ili njenu kognitivnu zrelost, stoga je važno ciljano lečiti poremećaje kretanja ili posturalne smetnje u ranom detinjstvu. Fizioterapija i pomagala za kretanje kao što su ortoze, invalidska kolica, pomagala za hodanje i stajanje su stoga posebno važni za najbolju moguću podršku pri kretanju.

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza (CP) je takođe poznata kao infantilna cerebralna paraliza (ICP) i definisana je kao povreda mozga koja se javlja pre, tokom ili nakon rođenja do otprilike dve godine života zbog raznih uzroka. Obično je praćen nizom poremećaja kretanja i držanja, koji često ograničavaju pokretljivost. Osim ovih motoričkih disfunkcija, mogu se pojaviti i druge zdravstvene smetnje, kao što su poremećaji koji mogu uticati na vid ili sluh, komunikaciju ili ponašanje.

Prethodni slajd

Sledeći slajd

Uzroci i rizici

Koji su uzroci cerebralne paralize?

Pronalaženje tačnog uzroka cerebralne paralize kod pojedinačnog deteta ili određivanje faktora rizika koji su možda odigrali ulogu često je izazov za lekare. Često nije moguće utvrditi uzrok rane povrede mozga. Lekari takođe raspravljaju o tome može li nekoliko faktora biti uključeno u razvoj cerebralne paralize.

Poznati uzroci cerebralne paralize kod dece su veoma raznovrsni.Lekari obično klasifikuju uzroke prema vremenu kada deca dobijaju povrede mozga:

Više od 50% je pogođeno pre rođenja (prenatalno) ili tokom trudnoće kao rezultat infekcije ili nedostatka kiseonika, na primer kada se krvni ugrušak (tromboza) formira u krvnom sudu u mozgu i ometa protok krvi.
Tokom porođaja (perinatalno): Od nedostatka kiseonika pri rođenju, na primer.
Ređe nakon rođenja (postnatalno) kao rezultat infekcije poput meningitisa ili kernikterusa, ili zanemarena rezus inkompatibilnosti.

Cerebral palsy patient playing with his family

Lekari sve češće pronalaze genetske uzroke cerebralne paralize i govore o "de-novo" mutacijama. Reč je o hromozomskim poremećajima koji se mogu naslediti, zbog čega braća i sestre često imaju povećan rizik od CP. Osim toga, postoji niz drugih faktora koji mogu povećati rizik od cerebralne paralize kod dece. Neki od ovih faktora su:

Višestruke trudnoće
Gojaznost majke tokom trudnoće
Zarazne bolesti poput toksoplazmoze ili rubeole, ili one uzrokovane citomegalovirusom ili herpes simplex virusom pre ili posle rođenja

Dalji uzroci cerebralne paralize su:
Prevremeno rođenje: Deca rođena pre 28 nedelja imaju veću verovatnoću da će oboleti od cerebralne paralize.
Komplikacije porođaja
Težina rođenja koja je previsoka ili preniska

Cerebral palsy patient playing with his toys

Pronađite proizvode koji mogu da podrže pokretljivost vašeg deteta

Proizvodi i rešenja

Simptomi

Kako cerebralna paraliza utiče na razvoj mog deteta?

U zavisnosti od težini nastale povrede mozga u ranom detinjstvu, mogu se pojaviti različiti simptomi cerebralne paralize. Kod dece cerebralna paraliza najviše utiče na motoriku ili pokretljivost te dovodi do raznih poremećaja kretanja. Osim toga, postoje i drugi popratni simptomi poput bola ili kognitivnih poremećaja; neka deca mogu imati problema sa govorom ili osmehom. Simptomi svakog deteta zavise od određenog područja mozga koje je zahvaćeno, tako da neće svako dete doživeti iste simptome i iste težine.
Sledeći znaci cerebralne paralize javljaju se sami ili u kombinaciji.

Spastičnost (spastična paraliza)

Najčešće se javlja spastična paraliza; to znači da su pojedini mišići, na primer noge ili ruke, u stalnoj visokoj napetosti i stalno su zgrčeni, što otežava kontrolisane pokrete. Ovaj spastični oblik cerebralne paralize javlja se u 75 do 87% svih slučajeva. Ako spasticitet potraje, to može dovesti do skraćenja mišića, tetiva i ligamenata, što rezultira ograničenom pokretljivošću zglobova kao što je koleno i nepravilnim položajem nogu ili ruku.

Paralize (tetrapareza, hemipareza, monopareza, dipareza, parapareza)

Paraliza različite težine je takođe mogući simptom cerebralne paralize. U medicinskom svetu postoji razlika između pareze i paralize. Osobe sa parezom često imaju pokretljivost, iako ograničenu, i smanjenu snagu mišića. Međutim, osobe sa paralizom doživljavaju potpuni gubitak funkcije u zahvaćenom području tela ili ekstremiteta.

Lekari definišu paralizu i spastičnu paralizu prema tome gde se javlja. Ako je zahvaćen samo jedan ekstremitet (npr. ruka), to se naziva monopareza ili monoplegija. Ako su obe ruke ili obe noge zahvaćene paralizom, to se naziva dipareza ili diplegija. Ako su zahvaćene samo obe noge, lekari za ovu vrstu paralize koriste termin parapareza ili paraplegija. O tetraparezi ili tetraplegiji govore ako su paralizovana sva četiri ekstremiteta (tj. obe ruke i obe noge). Kod osoba sa hemiparezom ili hemiplegijom, leva ili desna strana tela su paralizovane ili imaju ograničenu pokretljivost. U zavisnosti od toga koliko je paraliza izražena i gde se tačno nalazi, pokreti poput sedenja ili hodanja mogu biti otežani.

Graphic representation of different forms of paralysis

Diskinezija (na primer atetoza)

Diskinezija opisuje poremećaj pokreta koji može zahvatiti različite delove tela. Kod osoba sa cerebralnom paralizom diskineziju karakterišu nevoljni i nekontrolisani pokreti, koji mogu biti spori ili iznenadni. Na primer, mala deca sa diskinezijom ruku često neprestano otvaraju i zatvaraju ruke. Zbog toga im je teže držati ili uhvatiti predmete poput šolja ili igračke. Diskinezija se može pojačati kada se dete nečim uzbudi. Na primer, deca sa diskinetičkom cerebralnom paralizom teško drže glavu ili gornji deo tela uspravno zbog ograničene kontrole tela. U tim slučajevima, odgovarajuća prilagođena invalidska kolica sa pomagalima za sedenje i pozicioniranje mogu pružiti potporu i povećati stabilnost. Atetoza je jedna od diskinezija. Atetoidna cerebralna paraliza često se pokazuje kod pojedinca preterano uvrnutim pokretima ruku ili nogu, ili prstiju na rukama ili nogama.

Malpozicije i kontrakture

Jedna od najčešćih malpozicija kod dece sa cerebralnom paralizom je deformitet ekvinusa. Zbog spastičnosti mišića, vrh stopala je usmeren prema dole, što znači da se taban ne može ili vrlo teško može postaviti na tlo. Zbog toga je često teško stajati uspravno. Fizioterapijom i posebnim udlagama za pozicioniranje ili ortozama ovaj se deformitet može lečiti. Možda je čak moguće izbeći skraćene mišiće, tetive i ligamente, što zauzvrat može dovesti do trajnog ukočenog zgloba, koji se često naziva kontraktura.

Abnormalnosti hoda

Deca sa cerebralnom paralizom ponekad pokazuju određene abnormalnosti u hodu. Jedna takva je makazasti hod, koji se karakteriše što su kolena i butine pri hod stisnuti jedan uz drugo ili se ukrštaju kao rezultat jačanja mišića ekstenzora nogu. Kada nije mogće savijati nogu tako lako pri svakom koraku, noge su predugačke za hodanje. Da bi se kretali, obolele osobe moraju zamahnuti nogama u stranu prema napred, zbog čega njihov hod izgleda isprekidano i ukočeno.
Čučeći hod takođe je česta abnormalnost hoda kod dece sa cerebralnom paralizom. Karakteriše ga hodanje sa savijenim zglobovima kolena i kuka, što je mnogo više iscrpljujuće za dete i više opterećuje zglobove. Poremećaji ravnoteže takođe igraju ulogu u abnormalnostima hoda; u nekim slučajevima potrebna su invalidska kolica.

Ostali popratni simptomi osim ograničenja kretanja

Moguća su i kognitivna ili senzorna oštećenja. Oni se mogu manifestovati kao poteškoće u učenju, poremećaju ponašanja ili zakasneli razvoj govora i ili jezični razvoj obolelog deteta. Takođe je moguće da dete sa cerebralnom paralizom ima oštećenje sluha ili vida. CP takođe može uzrokovati epilepsiju ili epileptičke napade. Ovo je neurološki poremećaj koji dovodi do napada pojedinih mišića ili celog tela kao rezultat previše vizuelnih stimulusa.

Na osnovu pojedinačnih simptoma, lekari mogu razlikovati različite vrste ili klasifikacije cerebralne paralize. Sledeći pregled prikazuje oblik cerebralne paralize iza medicinskih termina:

GMFCS

Šta GMFCS nivo govori o mobilnosti mog deteta?

Na osnovu rezultata ispitivanja motoričkih sposobnosti i poremećaja kretanja obolelog deteta u svakodnevnom životu, lekari mogu dijagnostikovati stepen težine cerebralne paralize. “Sistem klasifikacije grubih motoričkih funkcija” (GMFCS) često se koristi u tu svrhu – ne samo od strane lekara, već i od strane članova drugih profesionalnih grupa, kao što su fizioterapeuti i radni terapeuti. U mnogim slučajevima, vi ste kao roditelj aktivno uključeni u ovaj proces: Upitnici se koriste za uključivanje vaše perspektive, što olakšava prepoznavanje svakodnevnih problema i zapažanja. GMFCS se sastoji od pet nivoa ili faza u koje se mogu klasifikovati blago do teško obolela deca sa cerebralnom paralizom. Određivanje GMFCS nivoa se odnosti na trenutno beleženje trenutnog nivoa pokretljivosti vašeg deteta – drugim rečima, koji su pokreti mogući za vaše dete u svakodnevnom životu i gde ono nailazi na prepreke. Svaki nivo se odnosi na pokrete koji su mogući. Budući da sposobnost kretanja zavisi od uzrasta vašeg deteta, GMFCS takođe pravi razliku između različitih starosnih nivoa (od 0-2, 2-4, 4-6, 6-12 i 12-18 godina). U nastavku možete pronaći opšti sadržaj za sve uzraste.

GMFCS 1

Vaše dete može da se kreće samostalno (sa ortozom za ruku ili nogu). Pokretljivost nije ograničena, a u zavisnosti od uzrasta deteta sa cerebralnom paralizom moguće su aktivnosti poput hodanja, penjanja uz stepenice, trčanja i skakutanja. Bavljenje sportom moguće je i kasnije u detinjstvu (6–12 godina). U ovom uzrastu mogu se javiti ograničenja brzine, koordinacije ili ravnoteže.

GMFCS 1

Vaše dete može da se kreće samostalno (sa ortozom za ruku ili nogu). Pokretljivost nije ograničena, a u zavisnosti od uzrasta deteta sa cerebralnom paralizom moguće su aktivnosti poput hodanja, penjanja uz stepenice, trčanja i skakutanja. Bavljenje sportom moguće je i kasnije u detinjstvu (6–12 godina). U ovom uzrastu mogu se javiti ograničenja brzine, koordinacije ili ravnoteže.

GMFCS 2

Vaše dete može da se kreće samostalno u ograničenoj meri (sa ortozom, kao što je ortoza za ruku ili nogu). Kretanje je malo ograničeno, a u zavisnosti od uzrasta, vaše dete već u ranom detinjstvu može stajati i hodati po stabilnom tlu. Međutim, na neravnom tlu vašem detetu je potrebna hodalica. Penjanje uz stepenice moguće je sa rukohvatima, a veštine trčanja i skakanja su ograničene. Kod starije dece (6-12 godina) može biti potrebno pomagalo za kretanje kod sportskih aktivnosti.

GMFCS 3

Vaše dete može samostalno da se kreće uz pomoć pomagala za hodanje (kao što su štake, štapovi za hodanje, hodalica ili invalidska kolica). U ranom detinjstvu vaše dete uglavnom sedi u W-sedećem položaju (kolena napred, stopala iza, donji deo između peta). Vaše dete uspeva da se popne stepenicama uz pomoć odrasle osobe. Kada je dete malo starije (6-12 godina), ponekad se uz pomoć ograde uspeva samostalno popeti uz stepenice. Za veće udaljenosti ili na neravnim terenima, vašem detetu mogu biti potrebna invalidska kolica. Za učestvovanje u fizičkim aktivnostima ili bavljenje sportom kasnije u detinjstvu (6-12 godina) mogu biti neophodna pomagala za kretanje kao što su invalidska kolica.

GMFCS 4

Vaše dete ima ograničenu sposobnost samostalnog kretanja, ali električna invalidska kolica to omogućavaju. Kada sedi, vašem detetu je potrebna podrška. Možda će biti potrebno koristiti sedište za kupanje. U nekim slučajevima hodanje može biti moguće uz pomoć hodalice, ali promene smera i ravnoteže na neravnom terenu mogu izazvati probleme. Za kretanje u zatvorenom prostoru, na primer kod kuće ili u školi, vaše dete će koristiti aktivna invalidska kolica ili električna invalidska kolica. Učešće u fizičkoj aktivnosti ili bavljenje sportom zahteva pomoć druge osobe ili prilagođena pomagala za kretanje kao što su električna invalidska kolica.

GMFCS 5

Vaše dete se koristi invalidskim kolicima ili dečijm kolicima kako bi se moglo kretati. Svesni pokreti su jako ograničeni, a sposobnost vašeg deteta da samostalno drži glavu ili trup (do drugog rođendana) nije moguća; kasnije u detinjstvu, to će biti moguće samo u ograničenoj meri. U ranom detinjstvu (2-4 godine), vaše dete često može samo stajati ili ograničeno sedeti uprkos pomagalima za kretanje. Povremeno se vaše dete može samostalno kretati pomoću (posebno opremljenih) električnih invalidskih kolica. Za učestvovanje u fizičkoj aktivnosti ili bavljenje sportom kasnije u detinjstvu (6-12 godina), podršku pružaju odrasli ili visoko prilagođena pomagala za kretanje kao što su električna invalidska kolica.

Porodični život

Život u porodici sa cerebralom paralizom

Tretmani postaju deo svakodnevnog života

Ako je vašem detetu dijagnostifikovana cerebralna paraliza, to će uticati na vaš porodični život. Stepen promena zavisi će od pokretljivosti vašeg deteta. Porodice sa detetom sa blagom cerebralnom paralizom na GMFCS nivo 1 obično mogu prilično dobro upravljati simptomima. To se često postiže posebnim terapijama i ustanovama, obučenim stručnjacima kao i odgovarajućim ortopedskim pomagalima i pomagalima za kretanje.

Cerebral palsy patient kissing his mother

Podrška porodice i braće i sestara

Ne samo da roditelji moraju pronaći svoje uloge, već i braća i sestre moraju naučiti kako se nositi sa posebnim potrebama svog brata ili sestre i pomoći im da žive ispunjen život. Stručnjaci stoga preporučuju upoznavanje braće i sestara obolelog deteta sa cerebralnom paralizom na način koji odgovara njihovom uzrastu.

U mnogim slučajevima za pomoć se traži i šira porodična okolina; dobijanje pomoći i podrške kao roditelj ili pružanje podrške od tetaka, ujaka, baka i deka ili prijatelja važan je korak u oblikovanju porodičnog života sa cerebralnom paralizom. Ova pomoć može biti pružanje nege ili pomoć u vidu finansija. Pored toga, tu je i podrška drugih van kruga porodice i prijatelja, kao što su volonteri i službe interaktivne nege.

Cerebral palsy patient rides with his father in tractor

Tretmani postaju deo svakodnevnog života

Ako je vašem detetu dijagnostifikovana cerebralna paraliza, to će uticati na vaš porodični život. Stepen promena zavisi će od pokretljivosti vašeg deteta. Porodice sa detetom sa blagom cerebralnom paralizom na GMFCS nivo 1 obično mogu prilično dobro upravljati simptomima. To se često postiže posebnim terapijama i ustanovama, obučenim stručnjacima kao i odgovarajućim ortopedskim pomagalima i pomagalima za kretanje.

Odvojite vreme za porodične trenutke

Organizovanje privatnog vremena i vremena sa starateljima predstavlja izazov za mnoge roditelje dece sa CP, jer se moraju uzeti u obzir i potrebe svih ostalih članova porodice. To uključuje i činjenicu da se o obolelom detetu treba brinuti i podržati na najbolji mogući način, dok u isto vreme mora biti dovoljno vremena za braću i sestre, odnose i sebe. Ovo vreme je posebno važno za obolele od cerebralne paralize kako bi im pomoglo da crpe snagu za pozitivan i aktivan porodični život. Odnos između roditelja i članova porodice stoga igra važnu ulogu u razgovoru o brigama, izazovima, kao i potrebama i željama.

Cerebral palsy patient sitting on a horse

Podrška porodice i braće i sestara

Ne samo da roditelji moraju pronaći svoje uloge, već i braća i sestre moraju naučiti kako se nositi sa posebnim potrebama svog brata ili sestre i pomoći im da žive ispunjen život. Stručnjaci stoga preporučuju upoznavanje braće i sestara obolelog deteta sa cerebralnom paralizom na način koji odgovara njihovom uzrastu.

U mnogim slučajevima za pomoć se traži i šira porodična okolina; dobijanje pomoći i podrške kao roditelj ili pružanje podrške od tetaka, ujaka, baka i deka ili prijatelja važan je korak u oblikovanju porodičnog života sa cerebralnom paralizom. Ova pomoć može biti pružanje nege ili pomoć u vidu finansija. Pored toga, tu je i podrška drugih van kruga porodice i prijatelja, kao što su volonteri i službe interaktivne nege.

Tretmani postaju deo svakodnevnog života

Ako je vašem detetu dijagnostifikovana cerebralna paraliza, to će uticati na vaš porodični život. Stepen promena zavisi će od pokretljivosti vašeg deteta. Porodice sa detetom sa blagom cerebralnom paralizom na GMFCS nivo 1 obično mogu prilično dobro upravljati simptomima. To se često postiže posebnim terapijama i ustanovama, obučenim stručnjacima kao i odgovarajućim ortopedskim pomagalima i pomagalima za kretanje.

Prethodni slajd

Sledeći slajd

Lečenje

Poboljšanje pokretljivosti dece sa cerebralnom paralizom

Pre svega, lečenje cerebralne paralize zavisi od vrste simptoma i načina na koji oni utiču na svakodnevni život. Cilj terapije je poboljšati motoričke sposobnosti vašeg deteta kao i kognitivni razvoj. Cilj je da obezbedite da vaše dete bude u uspravnom položaju kako bi se olakšao njegov dalji razvoj. Osim toga, redovne kontrole se koriste kako bi se pratilo koliko je vaše dete pokretno i kako se razvija sa ciljem pružanja najbolje moguće podrške. Preventivne mere takođe igraju važnu ulogu u sprečavanju skraćivanja mišića, ligamenata ili tetiva i kontraktura, kao i pogrešnih položaja.

Mnoge različite profesionalne grupe rade zajedno na promovisanju mobilnosti vašeg deteta sa cerebralnom paralizom. Planiranje neophodnih terapijskih mera uglavnom je odgovornost lekara. Za terapiju pokretom, o vašem detetu prvenstveno brinu fizioterapeuti i radni terapeuti. Logopedi i ortotičari takođe su deo tima za lečenje kako bi pružili podršku u postizanju najboljeg mogućeg fizičkog razvoja i kvaliteta života vašeg deteta i vaše porodice.

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija za cerebralnu paralizu se odnosi na povećanje pokretljivosti i postojećeg opsega pokreta. Prilagođena je individualnim potrebama vašeg deteta; generalno, fizioterapeuti će vas kao roditelje naučiti kako se aktivnost i promocija pokreta mogu integrisati u svakodnevni život. Biće vam pokazano kako se nositi sa određenim situacijama, poput korišćenja potrebnih pomagala za kretanje.

Na primer, ortoze za donje ekstremitete često su potrebne za trčanje kako bi se poboljšao deformitet ekvinusa. Vremenom je moguće da skočni zglob postane pokretljiviji, a stajanje lakše. Premeštanje deteta iz kreveta ili stolice u invalidska kolica takođe je deo fizikalne terapije. Roditelji će takođe naučiti posebne vežbe kretanja koje mogu koristiti sa ili na svom detetu kod kuće.

Ortopedska pomagala

Kako bi unapredili i održali funkciju zglobova i celokupnu pokretljivost kod osoba sa cerebralnom paralizom, ortopedski tehničari će propisati odgovarajuća ortopedska pomagala. Ona mogu poboljšati ili sprečiti skraćivanje mišića, ligamenata i tetiva, kao i nepravilan položaj. Ortopedska pomagala imaju za cilj da ojačaju vaše dete sa cerebralnom paralizom kako bi moglo živeti aktivnim i samostalnim životom.

Takvim pomagalima možemo lečiti makazast hod. Ortoza za abdukciju kuka (kao što je Ottobock Cosa Junior) sa jastučićima na unutrašnjoj strani butina olakšava deci sa CP da čvrsto sede ili hodaju. Jastučići u pantalonama služe kao odstojnici. Ortoza se takođe može kombinovati sa drugim pomagalima za kretanje, kao što su invalidska kolica ili ortoza za donje ekstremitete. Ovo poslednje je često dinamička ortoza za skočni zglob i stopalo (kao što je Ottobock WalkOn Reaction Junior). Koristi se kod simptoma spuštenog stopala. Postoje različiti modeli sa različitim funkcionalnim karakteristikama. Svi modeli podržavaju decu u fiziološkom hodanju - čak i pri različitim brzinama i opterećenjima. Drugo pomagalo je Exopulse Mollii odelo, koje je dizajnirano da efikasno opusti napetost, spastičnih mišića i ublaži bol. Može se koristiti u kombinaciji sa fizikalnom terapijom, vežbanjem ili fizičkom aktivnošću.

Lekovi

U nekim slučajevima kod spastične cerebralne paralize mogu se koristiti različiti lekovi (oralno ili u obliku injekcija) kao deo terapije. Cilj terapije lekovima je ublažiti spasticitet i bol. Koji su lekovi prikladni i jesu li potrebni odlučuje lekar na osnovu simptoma vašeg deteta i činjenice da li su ispunjeni određeni uslovi u proceni koristi i rizika. Kako je svaki slučaj cerebralne paralize drugačiji, o tome se odlučuje na individualnoj osnovi.

Mogućnosti hirurškog lečenja

Lekari se trude da što više koriste nehirurške metode lečenja dece sa cerebralnom paralizom. U nekim slučajevima, međutim, može imati smisla razmotriti hirurške mere. U zavisnosti od procedure, bol izazvan spastičnošću se može ublažiti, a stajanje i hodanje se mogu poboljšati. Primenjeni dovoljno rano, neki hirurški zahvati mogu biti preventivni. U nekim slučajevima, operacija je takođe opcija lečenja za već postojeće loše položaje ili promene u zglobu.

Pomagala

Koja su pomagala za kretanje dostupna?

Od ortotoza preko hodalica i invalidskih kolica do odela za neuromodulaciju, brojna su pomagala za kretanje dostupna deci sa cerebralnom paralizom. Ottobock portfolio neuromobilnosti nudi veliki izbor ortopedskih pomagala i pomagala za kretanje za decu, adolescente i odrasle sa cerebralnom paralizom:

Razvoj

Šta cerebralna paraliza znači za buduću mobilnost vašeg deteta?

Mnogi roditelji dece sa cerebralnom paralizom su nesigurni u budućnost svog deteta. Pitanja o tome kako će fizička oštećenja uticati na razvoj a samim tim i izglede za nezavistan i aktivan život često su u prvom planu.

Iako se cerebralna paraliza ne može izlečiti i ostaje trajna, cilj lečenja je održavanje i poboljšanje pokretljivosti. Posebna podrška često može poboljšati pokretljivost do sedme godine života. Više od polovine dece sa cerebralnom paralizom može samostalno hodati.

Cerebral palsy patient playing with his airplane in the Exopulse Mollii Suit

Nezavisnost vašeg deteta

Pored toga, klinička slika cerebralne paralize uveliko varira u zavisnosti od stepena povrede mozga vašeg deteta. Zbog toga su neka deca samo delimično ograničena, a samostalan život je zaista moguć. Ako je cerebralna paraliza teška, moguće je da će oboleli zavisiti od podrške do kraja života. Međutim, čak i u ovom slučaju, postoje mnoge mogućnosti i pomagala u kretanju za promovisanje i oblikovanje nezavisnosti i učešća vašeg deteta.

Ako nema drugih ozbiljnih popratnih bolesti, cerebralna paraliza ne utiče na očekivani životni vek.

Cerebral palsy patient playing in the Exopulse Mollii Suit

Podrška

Gde roditelji dece sa cerebralnom paralizom mogu da nađu podršku?

Vaš pedijatar je prva kontaktna tačka, a kasnije su obično uz vas ortotičari i njegovatelji iz područja fizioterapije, radne terapije i logopedije ako vam zatrebaju saveti.

Pored razgovora o cerebralnoj paralizi u okviru sopstvene porodice i kruga prijatelja, od pomoći može biti umrežavanje sa drugim roditeljima u sličnoj situaciji. Ovde možete razmeniti iskustva o svojoj bebi ili detetu sa cerebralnom paralizom i razgovarati o određenim terapijama.

Kontakt

Cerebralna paraliza: Šta očekivati?

Život sa cerebralnom paralizom