Ajlin živi sa povredom kičmene moždine i može da hoda zahvaljujući svojim C-Brace ortozama. U teže dane ili na dužim putovanjima, oslanja se na invalidska kolica. Njena omiljena bekstva su ronilački izleti, gde joj osećaj bestežinskog stanja omogućava da zaboravi prepreke i zaista se oseća slobodno.

Putovanja su njena strast, ali često sa sobom nose i dodatne brige: pozivanje avio-kompanija da podeli informacije o svojim kolicima, da bi ih na kraju našla ogrebana ili oštećena, ili oslanjanje na željezničku asistenciju koja može biti odložena ili otkazana u poslednjem trenutku.

Uprkos tim izazovima, Ajlin je pronašla načine da putovanja učini mogućim i koristi svoje društvene mreže kako bi podigla svest, pomažući drugima da se osete viđenima i manje usamljeno.

Zainab je svetska putnica, manekenka, TV ličnost i preduzetnica koja se sigurno i samouvereno kreće uz pomoć svoje proteze noge. Ipak, putovanja nisu uvek laka. Dobro joj je poznato razočaranje kada se tretira kao bezbednosni rizik – rigorozni pregledi ili zahtevi da skine protezu.

Iznenadne promene gejta ili perona oduzimaju dodatnu energiju, koja često ostaje neprimećena. Da bi u potpunosti prihvatila svoje putovanje, Zainab bira odeću koja ističe njenu protezu, umesto da je skriva.

Naučila je da se prilagodi, ali i dalje želi da svet pokaže više svesti i empatije.

Davide je paralimpijski sportista koji zna kako da pomera granice, i na stazi i van nje. Živeći sa proteznim rukama i nogama, dobro poznaje osećaj ranjivosti koji putovanja mogu doneti – brigu da li će sve proteći bez problema, od bezbednosnih provera do neispravnih liftova.Svakodnevna tehnologija, poput ekrana na dodir ili automatskih prijava, može postati neočekivana prepreka, pretvarajući jednostavne zadatke u iscrpljujuće izazove.Ono što neki vide kao manje neprijatnosti, za Davidea su još jedne trke koje mora da pretrči.

Da li ste znali da se samo u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine tokom avio-putovanja izgubi ili ošteti više od 12.000 invalidskih kolica?Za mnoge putnike sa invaliditetom, polomljena kolica nisu samo neugodnost – ona mogu značiti razliku između ostvarenog putovanja i otkazanog puta, pa čak i noć provedenu na aerodromu.

Istraživanje koje je sprovela Nacionalna agencija za pitanja invaliditeta (National Disability Authority) pokazalo je da čak 50% hotelskih soba označenih kao „pristupačne”ne ispunjava osnovne standarde pristupačnosti, ostavljajući putnike sa invaliditetom u teškim i neprijatnim situacijama.

Obimna papirologija – bilo da se radi o zahtevima za putničku asistenciju, transportu invalidskih kolica ili nošenju detaljne dokumentacije o protezama – donosi stres i kašnjenja za putnike sa invaliditetom.

Sporna ili nepouzdana podrška na aerodromima, železničkim stanicama i u hotelima pretvara jednostavna putovanja u frustrirajuće izazove.

Bilo da koriste taksije, aplikacije za prevoz ili javne prevozne usluge, putnici sa invaliditetom često se suočavaju sa dugim vremenom čekanja – ili potpunim izostankom usluge.

Pristupačnih vozila ima vrlo malo, a neki vozači čak otkazuju vožnju kada vide da korisnik putuje sa invalidskim kolicima ili da mu je potrebna dodatna podrška, ostavljajući putnike bez prevoza i pomoći.

Obilasci prirode, plaže, planinarske staze ili vožnje čamcem retko su prilagođeni osobama sa smanjenom pokretljivošću.

To isključuje mnoge putnike iz mogućnosti da istražuju prirodne lepote, naročito kada se teren, nedostatak prilagođene opreme ili bezbednosni rizici ne uzimaju u obzir.