Serija proizvoda Avantgarde

„Skroz mi je dobro sad“, blista Svenja s osmehom na licu i verujemo svakoj njenoj reči. Prošlo je pet godina otkako je ova mlada devojka iz Bavarske u svom rodnom gradu doživela tešku saobraćajnu nesreću. Imala je 19 godina tada i upravo je završila sa svojim školovanjem. Kako je to često činila kada je vreme lepo, Svenja je i tog dana biciklom krenula na posao, kada se dogodilo da izvesni vozač kamiona nije spazio ovu mladu damu dok je skretao na krivini. Ubrzo je postalo jasno da će Svenja nadalje zavisiti od invalidskih kolica. „Na kolica kao pomagalo“, govori Svenja, „sam se veoma brzo navikla, jer je to za mene značilo brz povrata u samostalni život. Danas smo moja Avantgarde i ja skroz dobra ekipa. Prati me posvuda dok se vozim automobilom i spremna je za upotrebu u tren oka kada stignemo na odredište. Naročito sada, kada često putujem iz jedne u drugu saveznu državu, lagana stolica kojom se jednostavno rukuje mi je od velike pomoći.“
Svenja se iz Bavarske preselila u Baden Virtemberg zbog ljubavi. Sa svojim izabranikom Andréom – za šta Svenja smatra da je izuzetno važno – onda deli sve kućne obaveze. U svom novom domu u Hajdelbergu otkrila je da se može baviti košarkom iz svojih invalidskih kolica na nivou regionalne lige. Naravno da se Svenjin život na reci Nekar ne svodi samo na sport i kućne obaveze. Ona je takođe ljubitelj životinja tako da pored Andréa i australijski ovčar Barni voli da prati svoju dragu vlasnicu u šetnji do obližnje ergele.
Svenja voli da vikendima posećuje svoju porodicu u Bavarskoj. Svojim roditeljima i dugogodišnjim prijateljima i dalje je izuzetno zahvalna na nesebičnoj podršci koju su joj pružili u periodu nakon nesreće. „Zahvaljujući zalaganju mnogih dragih ljudi“, kaže Svenja „danas mogu sa svojim kolicima Avantgarde da vodim tako samostalan život.“

Enes od detinjstva boluje od Emeri-Drajfus mišićne distrofije, koju karakteriše slabost mišića. Uprkos tome, ili možda upravo zbog toga, on je borac i svakoga dana želi samome sebi da dokaže šta sve može da postigne. Njegova mu porodica u tome pruža veliku podršku i snagu. Ovde se svi drže zajedno i daju podršku jedni drugima.

Enes deluje na prvi pogled pomalo stidljivo, ali je zapravo izuzetno hrabar i radoznao. „Volim dosta da se smejem, uživam u muzici i isprobavam stalno nove stvari. Kad sam bio mali, želeo sam da postanem poznat."

Čak i u invalidskim kolicima, Enes je veoma aktivan, voli da igra fudbal u kolicima i redovno vežba. Drago mu je što ima invalidska kolica, jer se zbog oslabljenih mišića veoma brzo umara. Kolica Avantgarde DF sa varijantom potpore za noge koja može da se pomera u stranu pružaju Enesu podršku i mogu u zavisnosti od toka njegove bolesti uvek da se prilagode njegovim potrebama. Uprkos ograničenjima, privlače ga daleke zemlje: „Moj san bi bio da jednog dana otputujem u SAD, što želim još otkako sam bio dete.“

Vandi je 2006. godine postavljena dijagnoza: multipla skleroza. Bolest jeste nastupila neočekivano, ali nije ovu dvostruku majku izbacila iz koloseka. „Moramo da prihvatimo činjenice i da naučimo s njima da živimo!“ Od leta 2018. godine javljaju se određeni oblici povišenog tonusa mišića, zbog čega je u februaru 2019. godine opet dobila terapiju kortizonom, nakon čega je ubrzo usledila još jedna promena leka. Ipak, Vanda ne dopušta sebi da bude deprimirana. Uživa u svojoj porodici, a u slobodno vreme se posvećuje svojoj bašti i veštini origamija. „Origami je savršena veza između umetnosti i terapije MS. Izuzetno precizno savijanje papira uvežbava fine motoričke sposobnosti. To pozitivno utiče na kognitivne učinke.“ Pritom svakodnevni boravak u bašti koji ona provodi u društvu svog supruga Ditriha umnogome doprinosti fizičkoj ravnoteži. Ranije Vandine životne okolnosti omogućavale su joj izuzetno aktivan svakodnevni život. Međutim, poslednjih godina joj je sve teže da ide na izlete, terapije ili druga druženja bez nečije pomoći. „Kada idem u duže šetnje, često postoji samo nekoliko zaista prikladnih mogućnosti za sedenje.“
Vandino prvo pomagalo bila je hodalica. Bila joj je od pomoći kada je bilo potrebno da prelazi neke duže deonice, ali ipak nije bila dovoljno dobra za baštu i zatvorene prostore. Istražujući, naišla je na Avantgarde DV. Budući da joj snaga u rukama i šakama često popušta, težina kolica ovde igra odlučujuću ulogu. Najlakša opcija kolica Avantgarde DV je samo 8,7 kg. Pritom su laka za vožnju i upravljanje. S maksimalnom nosivošću od najviše 140 kg, ovaj višenamenski mehanizam pogodan je naročito za oboljenja koja idu ruku pod ruku s porastom telesne težine. „Drago mi je da sam se u pravom trenutku pozabavila ovom temom pomagala tako da ih sada mogu svima preporučiti. I dalje se osećam kao da sam u formi, a učenje da koristim invalidska kolica je bilo prilično zabavno. Moj suprug je čak za mene organizovao kurs učenja. Kolica Avantgarde DV su mi savršeno pomagalo u svakodnevnom životu, a takođe i dugoročno, budući da se mogu individualno prilagoditi različitim potrebama.

Svako ko upozna Volfganga zna da ima posla sa čovekom ko je pronašao svoj mir. Ovaj suprug, bankar i vlasnik nekretnine je u predsedavanju minhenskog sportskog udruženja korisnika invalidskih kolica pronašao kako da upotpuni svoje slobodno vreme. Kako je i ranije bio aktivni sportista, tako i danas u velikoj meri iz svoje kancelarije upravlja sudbinom udruženja. „Neuspela operacija bila je odgovorna za to što sam se sa svojih 17 godina u gimnaziju koju sam tada pohađao vratio kao korisnik invalidskih kolica“, pripoveda Volfgang. „Iako je u to doba i dalje bilo dosta predrasuda kada je u pitanju ophođenje s korisnicima invalidskih kolica, ne mogu da se prisetim niti jednog traumatičnog događaja iz tih školskih dana. Direktor je odmah onemogućio bilo kakav strah od kontakta tako što je zadužio nekoliko drugara iz razreda koji je trebalo da me naizmenično prate do učionica, sale za fizičko ili školskog dvorišta. U kompleksu zgrada koji nije bio bez barijera sve to nije bilo jednostavno tako da je to značilo da su oni morali da nose mene i moja kolica preko stepenica.“
Kao jedno od petoro dece, Volfgang takođe nije mogao da se požali ni na nedostatak podrške kod kuće.  Usledila je matura nakon završene srednje škole, a potom i školovanje za bankara.  Nedostajale su još samo sportske komponente koje bi zaokružile Volfgangovu svakodnevicu. Njegov rad u udruženju je dobrodošla ravnoteža njegovom kancelarijskom radu u finansijama. Danas Volfgang ima 54 godine i kao 1. predsedavajući i nekadašnji aktivni član, zaista je cenjen u svom udruženju. Varijabilna kolica Avantgarde DV u svakom pogledu pružaju Volfgangu podršku u njegovom zanimljivom životu.