Povatak pokretljivosti nakon moždanog udara.
Život nakon moždanog udara donosi izazove – ali i prilike za oporavak. Saznajte kako moždani udar utiče na pokretljivost, šta možete učiniti da podržite rehabilitaciju i kako Ottobock proizvodi mogu pomoći u povratku samopouzdanja i samostalnosti.
Život nakon moždanog udara donosi izazove – ali i prilike za oporavak. Saznajte kako moždani udar utiče na pokretljivost, šta možete učiniti da podržite rehabilitaciju i kako Ottobock proizvodi mogu pomoći u povratku samopouzdanja i samostalnosti.
Ukratko
Moždani udar je iznenadan događaj koji otvara bezbroj pitanja. Ako se vi ili vama bliska osoba suočavate sa ovim izazovom, znajte da niste sami. Ova stranica je napravljena da osvetli put oporavka — od razumevanja vrsta moždanog udara do prepoznavanja hitnih F.A.S.T. znakova upozorenja. Još važnije, fokus je na nadi i oporavku. Istražite kako pravovremena pomoć, posvećena rehabilitacija i moderna pomagala za pokretljivost mogu napraviti stvarnu razliku, pomažući preživelima da pređu iz faze krize ka ponovnom sticanju nezavisnosti i kvalitetnijem životu. Put ka oporavku počinje znanjem.
Šta je moždani udar?
Moždani udar je iznenadan i ozbiljan događaj koji pogađa mozak. Nastaje kada se prekine dotok krvi u deo mozga ili kada krvni sud pukne. Bez kiseonika i hranljivih materija, moždane ćelije počinju da odumiru u roku od nekoliko minuta. Zbog toga je moždani udar uvek hitno medicinsko stanje.
Moždani udar je jedan od najvećih zdravstvenih izazova u svetu. Svake godine, oko 12,2 miliona ljudi širom sveta doživi moždani udar (SZO, 2023). To je drugi najčešći uzrok smrti i jedan od glavnih razloga dugotrajne invalidnosti. Zapravo, svaka četvrta odrasla osoba starija od 25 godina doživeće moždani udar tokom života (Svetska organizacija za moždani udar).
Iako je moždani udar češći kod starijih osoba, može se dogoditi u bilo kom uzrastu. Oko 1 od 7 moždanih udara javlja se kod mlađih odraslih osoba uzrasta između 15 i 49 godina, a broj slučajeva raste — čak i među decom i adolescentima. U retkim slučajevima, moždani udar može nastati i pre rođenja i izazvati doživotne poteškoće.
Ali postoji i dobra vest: uz pravilan tretman, rehabilitaciju i podršku, oporavak i napredak su mogući. Mnogi ljudi povrate svoje sposobnosti, ponovo steknu nezavisnost i nastave da žive ispunjen život. Poznavanje činjenica je prvi korak ka ranom prepoznavanju moždanog udara i preduzimanju pravih koraka koji povećavaju uspešnost oporavka.
12.2 miliona
Ljudi širom sveta svake godine dožive moždani udar.
1 od 4 odrasle osobe
više od 25 godina starosti doživeće moždani udar tokom svog života.
15 %
od svih moždanih udara javlja se kod osoba uzrasta od 15 do 49 godina. Broj slučajeva moždanog udara kod mlađih odraslih porastao je za 36% u periodu od 1990. do 2021. godine.
Faktori rizika za moždani udar
Glavni faktori rizika koje možete kontrolisati:
Visok krvni pritisak: Ovo je jedan od najčešćih faktora rizika za moždani udar. Visok pritisak oštećuje arterije, čineći ih slabim ili sklonim začepljenju. Neophodno je da ga držite pod kontrolom pomoću ishrane i lekova.
Pušenje: Pušenje (uključujući i elektronske cigarete) ozbiljno oštećuje krvne sudove, zgušnjava krv i značajno povećava rizik od stvaranja ugrušaka. Prestanak pušenja je jedan od najefikasnijih koraka koje možete preduzeti.
Srčani problemi (posebno fibrilacija atrija): Stanja poput nepravilnog srčanog ritma (atrijalna fibrilacija ili Afib) mogu dovesti do zadržavanja krvi u srcu, što omogućava stvaranje ugrušaka koji mogu otputovati direktno u mozak.
Dijabetes i visok holesterol: Visok nivo šećera i holesterola tokom vremena oštećuju arterije, dovodeći do stvaranja masnih naslaga (plaka) koje mogu izazvati ugrušak.
Nezdrav način života: Nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, prekomerno unošenje soli i zasićenih masti doprinose razvoju svih gore navedenih glavnih faktora rizika.
Faktori rizika koje ne možete kontrolisati:
Rizik prirodno raste ako ste stariji od 55 godina, imate porodičnu istoriju moždanog udara ili ste već imali TIA (mini-udar).
Vaš plan delovanja je jasan. Saradnja sa lekarom na kontroli krvnog pritiska i zdravlja srca, kao i fokus na zdrav način života, predstavljaju vašu najbolju odbranu od moždanog udara.
Šta se dešava u mozgu tokom moždanog udara?
Mozak je poput kontrolnog centra tela. Iako je mali, troši mnogo energije — oko 20% ukupnog kiseonika u telu. Možete ga zamisliti kao automobil: ne može da radi bez goriva.
Tokom moždanog udara, dotok krvi se prekida jer je krvni sud začepljen ili je pukao. Bez tog dotoka, moždane ćelije gube svoje „gorivo“ i počinju da odumiru u roku od nekoliko minuta.
Moždani udar se ponekad upoređuje sa srčanim udarom. Obe pojave uključuju krvne sudove, ali dok srčani udar pogađa srce, moždani udar pogađa mozak — deo koji kontroliše pokrete, govor, pamćenje i emocije.
Posledice zavise od toga koji je deo mozga oštećen. Ako je pogođeno područje zaduženo za pokret, hodanje ili korišćenje ruke može postati otežano. Ako je pogođen deo za govor, osoba može iznenada imati problem da pronađe prave reči.
Zato je prepoznavanje znakova i brzo reagovanje izuzetno važno — svaka minuta je dragocena, a brza intervencija može sačuvati sposobnosti i ubrzati oporavak.
Kojih je 5 upozoravajućih znakova moždanog udara?
Najefikasniji način da zapamtite najčešće i najvažnije znakove upozorenja na moždani udar jeste akronim F.A.S.T.. Prepoznavanje ovih simptoma je ključno, jer brza reakcija spašava živote i moždane funkcije.
(F) Face – lice: Da li je jedna strana lica utrnula ili opuštena? Zamolite osobu da se nasmeje i proverite da li je osmeh neujednačen.
(A) Arm – ruka: Da li je jedna ruka slaba ili utrnula? Zamolite osobu da podigne obe ruke — da li jedna polako pada?
(S) Speech – govor: Da li je govor nerazgovetan, otežan ili osoba deluje zbunjeno?
(T) Time – vreme: Reagujte odmah! Ako se pojavi bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite hitnu pomoć. Zabeležite vreme kada su se simptomi prvi put pojavili. Ne oklevajte i ne ustručavajte se — ako sumnjate na moždani udar, odmah potražite pomoć.
Koje su različite vrste moždanog udara?
Ishemijski moždani udar (≈85% slučajeva širom sveta)
Najčešći tip moždanog udara. Dešava se kada krvni ugrušak blokira krvni sud u mozgu, sprečavajući kiseonik da dopre do moždanih ćelija.
Najčešći tip moždanog udara. Dešava se kada krvni ugrušak blokira krvni sud u mozgu, sprečavajući kiseonik da dopre do moždanih ćelija.
Hemoragični moždani udar (≈15% globalno)
Ovaj tip se javlja kada krvni sud u mozgu ili oko njega pukne i izazove krvarenje. Krvarenje oštećuje moždano tkivo i povećava pritisak unutar lobanje.
Ovaj tip se javlja kada krvni sud u mozgu ili oko njega pukne i izazove krvarenje. Krvarenje oštećuje moždano tkivo i povećava pritisak unutar lobanje.
Tranzitorni ishemijski napad (TIA)
Često se naziva „mini-moždani udar“. Dešava se kada je protok krvi u mozgu nakratko blokiran. Simptomi nestaju u roku od nekoliko minuta ili sati, ali je važan znak upozorenja na mogući budući moždani udar.
Često se naziva „mini-moždani udar“. Dešava se kada je protok krvi u mozgu nakratko blokiran. Simptomi nestaju u roku od nekoliko minuta ili sati, ali je važan znak upozorenja na mogući budući moždani udar.
Koji su tipični efekti moždanog udara?
Moždani udar može uticati na mnoge aspekte života, u zavisnosti od njegove težine i mesta u mozgu gde se desio. Najčešći efekti uključuju:
Govor: Teškoće u jasnom izgovoru reči ili pronalaženju pravih izraza.
Gutanje i ishrana: Problemi sa bezbednim jedenjem ili pijenjem.
Pamćenje i razmišljanje: Zaboravnost, konfuzija ili poteškoće sa koncentracijom.
Emocije: Anksioznost, depresija, promene raspoloženja ili iznenadne emocionalne reakcije.
Pokretljivost: Slabost, problemi sa ravnotežom ili otežano pomeranje ruku i nogu.
Pozitivna strana: Uz odgovarajuću negu, vreme i pomoćna sredstva, većina osoba koje su preživele moždani udar može povratiti svoje sposobnosti — naročito kada je reč o pokretljivosti.
Kako moždani udar može uticati na pokretljivost?
Moždani udar može uticati na kontrolu pokreta u mozgu. Uobičajeni izazovi uključuju:
Pareza: Slabost mišića u rukama, nogama ili trupu.
Hemiplegija: Gubitak pokreta na jednoj strani tela.
Spastičnost: Ukočenost ili zategnutost mišića.
Pad stopala: Teškoće u podizanju prednjeg dela stopala.
Problemi sa ravnotežom i koordinacijom: Povećan rizik od padova.
Kontrakture: Skraćivanje mišića ili zglobova ako se stanje ne leči.
Promene u hodu: Povlačenje stopala ili neujednačeni koraci.
Povratak pokretljivosti predstavlja ključni deo oporavka — uz terapiju, pomoćna sredstva i stručnu podršku, moguće je značajno unaprediti samostalnost.
Tri ključne faze u ponovnom obnavljanju mobilnosti
Oporavak od moždanog udara je postepen i ličan proces, a napredak zahteva vreme. U njega je često uključen tim stručnjaka: fizioterapeuti za hod i ravnotežu, radni terapeuti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, ortotičari za pomagala i potporne uređaje, logopedi za poboljšanje komunikacije i psiholozi za emocionalnu podršku. Zajedno, oni pomažu pacijentima da povrate samostalnost i ponovo izgrade samopouzdanje.
Faza 1: Hitna pomoć i stabilizacija
Akutno lečenje moždanog udara sprovodi se u bolnici i usmereno je na brzu, životno važnu negu koja smanjuje dugoročne posledice. Može uključivati snimanja magnetnom rezonancom (MRI) ili kompjuterizovanom tomografijom (CT), kao i intervencije za lečenje začepljenih ili puklih krvnih sudova. Kada se stanje pacijenta stabilizuje, započinje se sa blagim, ranim pokretima kako bi se očuvala pokretljivost i podstakao oporavak.
Šta je hitna terapija za moždani udar?
Klipsovanje (Clipping) ili koilovanje (Coiling) — za popravku aneurizme (balonastog proširenja krvnog suda) koja je pukla ili postoji rizik da pukne.
Evakuaciju hematoma (Hematoma Evacuation) — uklanjanje nakupljene krvi (hematoma) iz mozga kako bi se smanjio opasan pritisak na moždano tkivo.
Ishemijski moždani udar (povezan sa ugruškom)
Cilj lečenja ishemijskog moždanog udara jeste brzo rastvaranje ili fizičko uklanjanje ugruška kako bi se ponovo uspostavio protok krvi ka mozgu.
Cilj lečenja ishemijskog moždanog udara jeste brzo rastvaranje ili fizičko uklanjanje ugruška kako bi se ponovo uspostavio protok krvi ka mozgu.
Najčešći početni tretman je tromboliza (Clot-Busting terapija). Ova metoda podrazumeva intravensku (IV) injekciju leka, poput tPA (tkivni aktivator plazminogena), poznatog i kao alteplaza ili tenekteplaza. Ovaj lek je veoma efikasan u rastvaranju ugruška, ali je izuzetno vremenski osetljiv i mora se primeniti u roku od 3 do 4,5 sata od pojave simptoma kod pacijenata koji ispunjavaju uslove. Što se ranije primeni, veće su šanse za dobar ishod.
Kod pacijenata sa velikim začepljenjem, neurohirurg može izvesti mehaničku trombektomiju (Clot Removal Surgery). Ovaj zahvat podrazumeva uvođenje specijalnog katetera kroz arteriju (obično u preponi) do zapušenog krvnog suda u mozgu, gde se pomoću posebnog uređaja (poput stent retrivera) ugrušak fizički uklanja. Ova hirurška metoda omogućava duži vremenski okvir lečenja — do 6 sati, a u određenim slučajevima i duže, i može značajno smanjiti dugoročne posledice i invaliditet.
Hemoragični moždani udar (uzrokovan krvarenjem)
Hemorragični moždani udar nastaje kada dođe do pucanja krvnog suda u mozgu. Glavni cilj hitnog lečenja je zaustavljanje krvarenja i smanjenje pritiska na okolno moždano tkivo.
Hemorragični moždani udar nastaje kada dođe do pucanja krvnog suda u mozgu. Glavni cilj hitnog lečenja je zaustavljanje krvarenja i smanjenje pritiska na okolno moždano tkivo.
Prvi korak je kontrola krvnog pritiska — odmah se primenjuju lekovi koji snižavaju i stabilizuju pritisak, što je ključno za smanjenje opterećenja oštećenih krvnih sudova i sprečavanje daljeg krvarenja. Ako je pacijent uzimao lekove za razređivanje krvi, lekari odmah rade na neutralisanju njihovog dejstva.
U zavisnosti od težine i mesta krvarenja, može biti potrebna hirurška intervencija. Hirurški postupci mogu uključivati:
Ovi tretmani su od presudne važnosti za stabilizaciju stanja pacijenta i sprečavanje dodatnog oštećenja mozga.
Faza 2: Rehabilitacija
Nakon izlaska iz bolnice, oporavak se nastavlja kroz rehabilitaciju – važan korak koji pomaže da povratite snagu, pokretljivost i samopouzdanje u svakodnevnom životu. U zavisnosti od potreba, rehabilitacija se može sprovoditi na dva načina:
Stacionarna rehabilitacija (Inpatient rehabilitation): odvija se u specijalizovanom centru i namenjena je pacijentima kojima je potrebna intenzivnija nega i podrška.
Ambulantna rehabilitacija (Outpatient rehabilitation): namenjena je osobama sa blažim simptomima koje žive kod kuće, ali redovno posećuju centar radi terapijskih sesija.
Plan oporavka može uključivati:
Fizioterapiju za poboljšanje snage, ravnoteže i hoda;
Radnu terapiju (occupational therapy) koja olakšava svakodnevne aktivnosti poput kupanja, oblačenja i kuvanja;
Vežbe neuroplastičnosti, koje pomoću vođenih i ponavljanih pokreta pomažu mozgu da ponovo uspostavi izgubljene veze.
Takođe, može se sprovoditi trening uz pomoć pomagala, kao što su šipke, pojasevi ili drugi uređaji koji čine kretanje bezbednijim i udobnijim.
Cilj rehabilitacije je da pomogne telu da ponovo nauči potrebne funkcije, da povrati ravnotežu i snagu, i da vas podrži u povratku svakodnevnim aktivnostima koje volite — korak po korak, sopstvenim tempom.
Faza 3: Dugoročna nega u kući
Oporavak se nastavlja kod kuće, gde su svakodnevne navike od presudnog značaja. Ova faza fokusira se na:
redovno izvođenje vežbi i bezbedno kretanje,
prilagođavanje doma radi većeg stepena samostalnosti,
redovne kontrole i konsultacije sa terapeutima i stručnim timom.
Ciljevi pokretljivosti:
Održati rezultate postignute rehabilitacijom uz dalji razvoj snage, ravnoteže i funkcionalnosti u svakodnevnom životu.
Uobičajene aktivnosti uključuju istezanje, vežbe hodanja uz pomagala, ponavljajuće pokrete za jačanje mišića i vođene adaptivne pokrete koji pomažu u ponovnom izgrađivanju mišićne memorije i samopouzdanja.
Proizvodi i resursi koji podržavaju mobilnost
Mnogi preživeli moždani udar imaju koristi od pomagala i tehnologija za pokretljivost koje podržavaju kretanje, samostalnost i oporavak — od osnovnih pomagala do napredne neurotehnologije.
Neuromodulacija
Tehnologije neuromodulacije pomažu u regulisanju mišićnog tonusa i poboljšanju kontrole pokreta nakon moždanog udara. Delovanjem na nerve i mišiće, ovi uređaji mogu smanjiti spastičnost, povećati obim pokreta i učiniti svakodnevne aktivnosti udobnijim.
Uređaji poput Exopulse odela koriste blagu električnu stimulaciju kako bi podržali prirodno kretanje i podstakli opuštanje mišića. Uključivanje neuromodulacije u proces rehabilitacije može značajno poboljšati rezultate terapije i doprineti uglađenijoj, sigurnijoj i samouverenijoj pokretljivosti.
Oporavak nakon moždanog udara: Prave priče o uspehu.
Oporavak se ne završava kada rehabilitacija prestane. Mnogi ljudi vremenom povrate snagu, samopouzdanje i samostalnost zahvaljujući nadi, postavljanju ciljeva i podršci zajednice koja ih okružuje.
Sabine
Upoznajte Sabinu, snažnu ženu i posvećenu majku koja je preživela moždani udar.
Potražite pomoć i povežite se sa zajednicama obolelih od moždanog udara
Ne morate se suočavati s oporavkom od moždanog udara sami. Podrška postoji, a povezivanje s drugima može imati ogroman značaj za povratak samopouzdanja, samostalnosti i nade.
Stroke Alliance for Europe (SAFE) – Pronađite smernice i povežite se sa drugim osobama koje su preživele moždani udar.
World Stroke Organization – Globalni resursi i saveti za oporavak.
NHS Stroke Support Resources – Praktična pomoć i lokalni kontakti (Velika Britanija).
Lokalne grupe podrške – Upoznajte druge, podelite iskustva i izgradite mrežu podrške.
Mi u Ottobocku uvek smo dostupni da odgovorimo na vaša pitanja, pružimo smernice o pomagalima za pokretljivost i pomognemo da vaš oporavak kod kuće bude bezbedniji i efikasniji.
Napravite prvi korak već danas: obratite se, postavite pitanja i pronađite zajednicu u vašoj blizini.
Oporavak je lakši kada niste sami.
Ottobok proizvodi i rešenja za moždani udar
Želite da saznate više informacija? Kontaktirajte nas koristeći kontakt obrazac ispod.